Stanje u finansijskom izveštavanju u Srbiji

U svom ROSC-u (Izveštaju o zapažanju o standardima i zakonima o računovodstvu i reviziji) za Srbiju, izdatom 2015. godine, koji je aktualizacija ROSC-a 2005, Centar za reformu finansijskog izveštavanja, specijalizovano telo Svetske banke za ove poslove, dao je niz zapažanja koja se tiču uslova, stanja, posledica i preporuka za poboljšanje u finansijskom izveštavanju u Srbiji. U tekstu koji sledi iz tog Izveštaja sumiramo glavna zapažanja o stanju u finansijskom izveštavanju u Srbiji.

Uslovi za finansijsko izveštavanje

Srbija je početkom ovog veka započela masivnu tranziciju sistema ka slobodnom tržišnom društvu. Započela je taj proces ekonomski veoma, veoma slaba, nakon decenije sukoba i sveopšteg zapuštanja. Odbačeno staro a još neuvedeno novo, ili uvedeno a neuigrano, čine vrlo lošu osnovu za zdravo finansijsko izveštavanje. Informacije, koje su bile žrtva stanja, su trebale da dobiju kredibilitet, kako kod onih koji je stvaraju tako i kod onih koji je koriste. Kompletni novi sistemi izveštavanja su zahtevni za one koji nemaju kapacitet da ih uvode, drže i unapređuju. Obilna pomoć sa strane je obezbedila definisanje sistema u skladu s novim potrebama, ali su unutrašnji kapaciteti i dalje velika boljka.

Sasvim novi zakoni i nove institucije su usvajani i uvođeni u praksu, veoma često jedan sa drugim u protivurečju, a ponekad i unutar sebe. Isti zakoni su u kratkom periodu delimično ili kompletno inovirani, uglavnom kao rezultat sagledanih nedorečenosti i protivurečnosti. Institucije su se polako i teško uhodavale, delovale su vrlo često sa ciljevima koji nisu saglasni sa deklaracijama i proizvodile posledice koje nisu nameravane. Javnost, transparentnost, efikasnost u samom početku su bile puko slovo na papiru, ali kroz neprekidno usavršavanje polako počinju da se uhodavaju i da daju efekte. Kritični momenat u svemu je javno nadgledanje i vidljivost njihovih aktivnosti. I tu se polako postižu efekti.

Ukupni uslovi za finansijsko izveštavanje u Srbiji su ocenjeni kao nepogodni, što znači da postoji veliki broj faktora koji deluju na degradiranje poverenja u finansijske izveštaje.

Slabosti u finansijskom izveštavanju

Ako su pretpostavke za finansijsko izveštavanje slabe, ne može se očekivati kredibilno finansijsko izveštavanje. Finansijsko izveštavnje je u celini značajno poboljšano u odnosu na stanje o kom je ROSC izvestio 2005. godine, ali postoji niz negativnih karakteristika koje treba sistematski tretirati i iskorenivati, kako bi se ostvario napredak. Nekoliko najmarkantnijih slabosti se odnosi na sledeće:

  • Institucionalni sistem finansijskog izveštavanja ima niz slabosti. Ceo institucionalni aranžman ne funkcioniše kao skladna celina. Niz karika su slabe i svaka utiče na celinu slabosti. – Ministarstvo finansija je bitan faktor u finansijskom izveštavanju, u konačnom, ono daje ton u kontroli finansijskih izveštaja. Međutim, ono tu ne deluje, bolje rečeno, značajno odsustvuje usled nedostatka kapaciteta za nadgledanje kvaliteta finansijskog izveštavanja. Ono je prisutno u kontroli izveštaja u delu koji se odnosi na porez, ali van toga nema ničega. – Nacionalna komisija za računovodstvo nije vidljiva. Njene funkcije su značajne, pa njena pasivnost otvara prostor za mnoge slabosti u finansijskom izveštavanju. Ova komisija niti ima adekvatan sastav niti vidljivosti u dejstvu i u javnosti. – Narodna banka Srbije je odlučna u svom nastojanju da se usavršava i prilagođava potrebama jačeg faktora finansijskog izveštavanja, međutim, u kontroli kvaliteta finansijskog izveštavanja postoji niz slabosti, počev od toga da nema prigodne kontrole kvaliteta finansijskog izveštavanja. Njena velika mrlja je Agrobanka, čiji slučaj bankrotstva baca senku na NBS. NBS tu ne samo da nije pokazala preventivno dejstvo, već je i upadljivo zakazala sa odlučnošću da naknadno istraži i procesuira slučaj. – Beogradska berza nije dosledna u svojem postupanju u odnosu na finansijske izveštaje onih čijim akcijma se deluje na berzi. Jasne kvalifikacije u izveštajima revizora o finansijskim izveštajima onih koji su na berzi ne nalaze odgovarajućeg odjeka u merama koje bi morala da zastupi. – Komisija za hartije od vrednosti – Odbor za javni nadzor nad obavljanjem revizije nije kako valja uspostavljen, ima manjkavosti u svojoj konstrukciji, netransparentan je u radu i u saradnji sa drugim faktorima finansijskog izveštavanja. – Komora ovlašćenih revizora, i pored značajnog napretka, nije adekvatno konstituisana i pred zahtevom je da razvije nove funkcije i pokaže više agilnosti u radu zaštite interesa u finansijskom izveštavanju. – Revizorske firme iskazuju niz dečjih bolesti, čijem lečenju moraju doprineti faktori nadgledanja i disciplinovanja. – Funkcija istraživanja problematičnih slučajeva nije uopšte uspostavljena i treba potražiti mesto gde da se alocira. – Procesuiranje slučajeva kršenja zakona u području finansijskog izveštavanja i nelegalnih praksi je skoro nepoznata pojava, a bitno je da se aktivira u cilju jačanja pouzdanosti finansijskih informacija. Odsustvo akcije u ovom područuju je odsustvo opreza prekrišilaca, odnosno znak da nije problem raditi nelegalno. – Agencija za privredne registre takođe ima određenih nesaglasnosti sa onim što su norme EU, čega se mora oslobađati.
  • Zakonske osnove finansijskog izveštavanja neusaglašene sa zahtevima EU. Iako u Srbiji vlada zakonodavna ofanziva koja neprekidno donosi nove, ili inovira postojeće zakone, uvek se kasni za onim što zahteva EU. Reč je o mnogim zakonima, među kojima centralno mesto imaju Zakon o računovodstvu i Zakon o reviziji. Ovi zakoni su u važećoj verziji doneti 2013. godine, tik pred donošenje Računovodstvene direktive i Revizorske direktive, i oba su nametnula nove zahteve čineći stare odredbe u odgovarajućim srpskim zakonima zastarelim već u godini u kojoj su doneseni. Četvrta je godina kako finansijsko izveštavanje Srbije teče po oba zakona, ali skoro toliko traje i njegovo delovanje koje je neusaglašeno sa EU.
  • Sistem profesionalnog obrazovanja i treninga. ROSC identifikuje niz slabosti sistema školovanja i daljeg usavršavanja profesionalaca na kojima počiva praksa finansijskog izveštavanja. Slabosti započinju sa univerzitetskim obrazovanjem koje je manjkavo sa svojim predmetima i programima računovodstva i revizije. To je rezultata kako nedovoljnog odziva univerziteta na potrebe davanja doprinosa profesiji, tako i odsustva saradnje sa profesijom, što bi sigurno dalo podsticaj univerzitetima. S druge strane, nema adekvatnih programa, niti organizacija, koji nude programe za usavršavanje ljudi koji su aktivno u profesiji. Komora ovlašćenih revizora ima svoje dejstvo na održavanje nivoa znanja, koje se pre svodi na administrativnu kontrolu izvršavanja pukih obaveza ispunjavanja propisanog broja časova usavršavanja, nego na sam kvalitet znanja koje takvo usavršavanje donosi. Velika sporost u ovoj oblasti, inače karakteristična za društvo u celini, znači kaskanje za znanjem koje usvajaju i primenjuju praktičari, što se neminovno odražava u nedovoljnim kvalitetima finansijskih izveštaja.

Posledice slabosti u miljeu finansijskog izveštavanja

Slabosti koje su inherentne osnovama na kojima stoji finansijsko izveštavanje, kao i njegovi funkcionalni defekti, posledično proizvode karakteristike koje su generalno nepovoljne.

  • Neadekvatne pretpostavke za adekvatno finansijsko izveštavanje. Ovo se samo po sebi razume iz prethodnog. Sve što je u sistem ugrađeno a nije adekvatno potrebama boljeg, kočnica je za to bolje i zadržava prostor za neadekvatno. Dve su bitne oznake ovoga: institucionalna i obrazovna neadekvatnost. – Institucionalne neadevatnosti su napred ocrtane, one svojim lošim postavkama podstiču neodgovarajuće finansijske informacije sa svim pogubnim posledicama, čiji je generalni ishod nepoverenje u finansijske izveštaje i loša orijentacija onih koji svojim odlukama zavise od kvaliteta finansijskih informacija. – Obrazovni defekti podrazumevaju liferovanje profesionalaca čija je odgovornost finansijsko izveštavanje, odnosno računovodstvo i finansije. Jednom neadekvatno formirane predstave profesionalaca čine lošu pretpostavku za njihovo odgovorno izvršenje funkcija. Ekstra faktor je neodgovarajući uslovi za dalje razvijanje i usavršavanje znanja profesionalaca.

I jedan i drugi faktor se ne menjaju u kratkom roku, ali jednom iskrivljeni – produkuju dugoročne štete.

  • Računovodstvena funkcija sa nedovoljnim kvalitetima. Iz prethodnog uslova proizlazi i ova konstatacija, a ona upućuje na to da oni koji su odgovorni za sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja nemaju odgovarajući kapacitet da produkuju zdrave finansijske informacije. Kao dodatni faktor ovom stanju mogu se dodati činjenice kao što su: na ovu funkciju se ne alocira dovoljno resursa kako bi se ojačala, menadžment ne posvećuje odgovarajuću pažnju razvoju računovodstvene funkcije, otuda ni kvalitetu finansijskih informacija. Ovde je izvorište informacija i kada ovde nema dovoljno sredstava ni pažnje, onda je sigurno da informacije neće biti produkovane sa dovoljno kvaliteta da bi im se ukazalo poverenje.
  • Puno revizorskih firmi sa sumnjivim kapacitetima. Profesija revizora je veoma mlada, nema još ni dve decenije otkako je institucionalizovana. Njeno uspostavljanje je pratilo izostanak kontrole kvaliteta rada revizorskih firmi. U odsustvu kontrole izđikljale su profiterske ambicije koje su potisnule zahteve profesije. Rezultat toga je da postoji niz firmi sumnjivog kvaliteta, što je opasnost po kvalitet finansijskih izveštaja.
  • Nepoverenje u finansijske izveštaje kao generalna posledica. Rezultat svega je da je formirano nepoverenje prema finansijskim izveštajima koji se produkuju na prostoru Srbije. Poverenje se dokumentuje stavovima banaka i stavovima stranih investitora. Mnogi ekonomski akteri se ne oslanjaju na informacije iz finansijskih izveštaja, mnogi su odvraćeni takvim stanjem.
  • Ekonomske posledice nepoverenja u finansijske izveštaje. U svesti onih koji bdiju nad finansijskim izveštajima su jasno ocrtane posledice nepoverenja u finansijske izveštaje. To se jasno demonstrira na prilikama u ovoj oblasti u Srbiji. Prva posledica nepoverenja je skup kapital. Visokim rizicima se parira skupim kapitalom. Zbog toga mnogi ne mogu da dođu do kredita, a neki dođu pod nepovoljnim uslovima. Sledujući ovo, troškovi se uvećavaju, a konkurentska snaga opada. Strani investitor ne dolazi u neizvesno, pa je odvraćen niskim kvalitetom finansijskih izveštaja. Zbog toga je priliv stranih investicija manji od poželjnog, odnosno od onog što bi se moglo ostvariti da su finansijski izveštaji na višem poverenju. Definitivno, zbog slabosti finansijskih izveštaja izostaje podrška razvoju, čime atraktivnost ekonomije Srbije pati.

Na osnovu ovih preporuka u ROSC-u za Srbiju su date Preporuke za dogranju sistama finansijskog izveštavanja u Srbiji

Comments

Leave a Reply

XHTML: You can use these tags: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>