Koje promene dolaze u finansijskom izveštavanju u Srbiji?

Unapređenjima nikad kraja. Uvek se javlja gap između onog što se želi i mora, s jedne strane, i onog što jeste. Progres je upravo u tome da se  vrši neprekidno unapređenje uslova života u skladu s novim potrebama i ciljevima.

Promene koje se nameću, a koje su jasno demonstrirane u ROSC Izveštaju Svetske banke posvećenom finansijskom izveštavanju u Srbiji, a u kome je najpre ocrtano stanje u finansijskom izveštavanju Srbije, a potom označene neophodnosti promena u tom sistemu, proizilaze promene koje će uskoro uslediti:

  • Dalje zakonodavne promene. Srpsko zakonodavsktvo kaska sa onim što su norme u EU, odnosno nije usklađeno sa acquis communautaire. Zakon o računovodstvu i Zakon o reviziji su bazirani na ranijim odredbama EU, u međuvremenu su donešene dve bitne direktive: Računovodstvena direktiva i Revizorska direktiva koje treba primeniti, a čije uvođenje će doneti znatne promene u finansijskom izveštavanju. Pored ostalog ove direktive zahtevaju: drugačiju kategorizaciju obveznika finansijskog izveštavanja, drugačije obaveze u primeni alternativnih osnova za finansijsko izveštavanje, mnogo rigoroznije kontrole nad finansijskim izveštavanjem, aktiviranje procesiranja prekršioca i jačanje uloge organa istraživanja i sudskog gonjenja.
  • Institucionalne promene koje se tiču finansijskog izveštavanja. Tačno je da su institucije formirane i da funkcionišu. U izveštaju se nigde ne pominju strukturne institucionalne promene, već promene nekih nadležnosti i promene funkcionalnosti tih institucija. U tom smislu, apostrofirani su slabi institucionalni kapaciteti za preuzimanje funkcija u finansijskom izveštavanju i nedovoljna odgovornost izvršavanja. U promenama koje predstoje mora se ojačati uloga Narodne banke, uloga Odbora za javno nadgledanje, Komore ovlašćenih revizora, Nacionalne komisije za računovodstvo. Sud tek treba da bude uveden na scenu finansijskog izveštavanja.
  • Promene u sistemu nadgledanja revizorske profesije. Revizija mora biti jače kontrolisana, kako bi se zaštitio integritet korporativnog finansijskog izveštavanja. Kontrole nad radom revizora koje se sprovode u prethodne dve godine tek počinju da daju rezultate. Međutim, u Izveštaju je naglašena potreba jačeg izoštravanje kontrole rada revizora, što znači jačanje kontrolnog tela koje mora biti postavljeno na mesto koje mu obezbeđuje nezavisnost, ali i jačanje metodologije kontrole. Jačanje kontrole nad profesijom dobija podsticaj preporukom za aktiviranjem istraživanja neprofesionalnih i nelegalnih pristupa odgovornih za finansijsko izveštavanje, kao i sudska procesiranja. U jačanju nadgledanja rada revizora skoro sve institucije će imati izoštrenije instrumente i vidljivije dejstvo.
  • Jačanje kapaciteta onih koji sastavljaju i prezentiraju finansijske izveštaje. Konstatovano je da kvalitet informacija započinje sa njihovim izvornim komponovanjem, te da je u tom smislu rukovodstvo zajedno sa svojim profesionalcima pozvano da jača svoju odgovornost prema finansijskim izveštajima. Niz mera, koje se u celini pripremaju, uticaće da se odgovornost onih koji sastavljaju finansijske izveštaje ojača.

Dakle, Srbija je pred novim talasom promena u finansijskom izveštavanju. Rok za promene je 2018. godina. Te promene će se izvoditi na institucionalnom, zakonodavnom, sudskom i funkcionalnom planu. Sve u cilju jačanja integriteta finansijskog izveštavanja kao podrške razvoju koji se želi.