Često postavljana pitanja

Šta je osnovna funkcija nezavisne revizije?

Revizija je organ profesije koji verifikuje ispravnost finansijskih izveštaja davanjem mišljenja o stepenu njihove saglasnosti sa standardima finansijskog izveštavanja. Ona traga i izveštava o eventualnom postojanju materijalno značajnih iskrivljivanja u finansijskim izveštajima.

Šta su razlike i sličnosti funkcija revizije i računovodstva?

Finansijska i revizorska funkcija su vrlo bliske. Ta bliskost počiva na činjenici da su finansijske informacije centar interesa i angažmana i jedne i druge funkcije. Suštinu komunikacije u poslovnom svetu čine finansijske informacije. A njihova vrednost i pouzdanost počiva na dejstvu ovih dveju funkcija.

Finansijski izveštaji čine forme u kojima se prezentuju finansijske informacije. Drugim rečima, suštinu finansijskih izveštaja čine finansijske informacije. Uloga računovodstva i revizije u procesu formiranja i komuniciranja tih informacija je različita. Dok računovođe sastavljaju izveštaje, revizori ispituju i verifikuju njihovu saglasnost sa standardima po kojima treba da se sastavljaju. Zbog ove razlike u funkcijama koje imaju računovodstvo i revizija nastaju i razlike u ciljevima, metodima ispitivanja i rezultatima koje daju.

Finansijska funkcija podrazumeva sledeće bitne zadatke:

  • identifikovanje događaja i transakcija od značaja za entitet čiji su deo;
  • registrovanje, merenje, klasifikovanje i sumiranje tako identifikovanih događaja i transakcija;
  • sačinjavanje i prezentiranje finansijskih izveštaja na bazi toga, što je njen konačni rezultat delovanja.

Ti izveštaji služe za komunikaciju, što znači za obaveštavanje interesenata, pa u cilju omogućenja njihovog razumevanja moraju biti sastavljeni u skladu sa odgovarajućim standardima.

Revizorska funkcija ima druge ciljeve i zadatke. Oni se sastoje u sledećem:

  • prikupljanje i vrednovanje evidencije kojom se potkrepljuju informacije u finansijskim izveštajima;
  • utvrđivanje stepena saglasnosti prezentovanih finansijskih informacija sa standardima;
  • produkovanje mišljenja o finansijskim izveštajima, što je njen finalni proizvod.

Dve funkcije: računovodstvo i revizija, čine svojom valjanošću uslov za sigurnost u prosuđivanju o ekonomskim stanjima i pojavama, otuda i osnov za ekonomsko odlučivanje. Pri tome je prva funkcija stvaralac informacija, a druga verifikator njihove pouzdanosti.

Koje su glavne odlike revizorske firme?

Preduzeće za reviziju mora imati sledeće odlike:

  • Dozvolu za rad od nadležnog organa;
  • Program usluga usaglašen sa odredbama Zakona o računovodstvu i reviziji;
  • Broj ovlašćenih revizora i revizora u skladu sa zakonskim odredbama;
  • Obavljanje usluga saglasno odredbama Zakona o računovodstvu i reviziji, propisima o obavljanju revizije, standardima revizije i pravilima profesionalnog ponašanja revizora;
  • Osiguranje od odgovornosti za štetu koja može da se nanese izraženim mišljenjem.

Mogu li nezavisni revizori nastupati samostalno?

Ne. Po Zakonu o računovodstvu i reviziji, revizori ne mogu nastupati samostalno, kao preduzetnici. To znači da se moraju udružiti i delovati u formi revizorskog preduzeća koja imaju oblik društva sa ograničenom odgovornošću.

Kakva je nezavisnost nezavisnih revizora?

Nezavisnost revizora je sigurno najznačajniji atribut koji nose. Revizor mora obezbediti ovaj kritično važan atribut ili odustati od angažmana za koji ovo nije obezbeđeno. Nezavisnost upućuje na činjenicu da su oslobođeni pristrasnosti, a to znači svih veza i uticaja koji to onemogućuju.

Ukoliko ima bilo kakvih predubeđenja, ili interesne vezanosti sa klijentom, revizor se ne može smatrati nepristrasnim. Revizori su verovatno jedini profesionalci koji primaju materijalnu naknadu za svoje usluge a da ne smeju biti advokati svojih klijenata. Njihova jedina zavisnost postoji u odnosu na kodeks profesionalne etike revizije.

Ko kontroliše revizorska preduzeća i revizore?

U osnovi, dva su oblika kontrole rada nezavisne revizije. Prvi je kontrola profesije, a drugi kontrola u okviru pravnog sistema regulacije njihovih prava i obaveza.

Profesija računovođa i revizora u tržišnim društvima ima veoma dugu tradiciju organizovanja. Rezultat tog organizovanja je stvaranje veoma jake asocijacije koja je razradila visoko standardizovane postupke rada i celokupnu tehnologiju (know-how), ali i profesionalnu etiku. Tehnologija i etika rada revizora normiraju ponašanje revizora i njihova organizacija zahteva da te norme svaki revizor afirmiše u svom radu. Delovanje mimo tih normi i suprotno njima podrazumeva isključivanje iz organizacije i oduzimanje odgovarajućih ovlašćenja. Ovo važi kako za revizore-pojedince tako i za revizorska preduzeća.

Zakonske norme su značajan faktor kontrole rada revizora. Reč je o kontroli ispunjenosti opštih uslova za rad, kao i kontroli specifičnih aspekata organizacije i rada revizorskih kuća i revizora. U tom smislu, propisane su kako opšte pretpostavke za rad tako i uslovi angažovanja u pojedinim konkretnim preduzećima.

Koje usluge pružaju revizorska preduzeća?

Usluge koje pružaju revizorska preduzeća mogu se kategorisati u dve grupe.

Prvu čine čisto revizorske usluge i one obuhvataju:

  • reviziju godišnjih finansijskih izveštaja (godišnjeg računa);
  • druge oblike revizije u čijoj osnovi stoje finansijski izveštaji;
  • reviziju efikasnosti.
    Drugu grupu usluga revizorskih preduzeća čine usluge slične reviziji:
  • procene;
  • poresko savetodavstvo;
  • finansijsko savetodavstvo;
  • vođenje knjiga;
  • drugi slični poslovi.

Šta je rezultat angažovanja nezavisnog revizora?

Rezultat angažovanja nezavisnog revizora finansijskog izveštaja je mišljenje koje revizor daje o objektivnosti i istinitosti prikaza stanja imovine, kapitala, obaveza i dobitka/gubitka. Naravno da je „istinitost i objektivnost“ data kao mera sklada prikazanog i realnog stanja.

Ko odgovara za ispravnost finansijskih izveštaja?

Za kvalitet finansijskih izveštaja odgovorno je rukovodstvo preduzeća na koje se izveštaji odnose.

Šta je odgovornost nezavisnog revizora?

Revizor je odgovoran za izraženo mišljenje i snosi posledice za eventualne promašaje. Te posledice nisu samo moralne nego i materijalne prirode. Zbog rizika nanošenja štete pogrešnim mišljenjem revizorske kuće su obavezne da se osiguraju.

Šta je revizorsko mišljenje?

Mišljenje revizora je finalni produkt rada nezavisnog revizora. Ono predstavlja iskaz uverenja revizora o saglasnosti finansijskih izveštaja sa standardima koje informacije u izveštaju moraju da ispune. Revizor svoje mišljenje obavezno prezentira u pisanoj formi.

Na koga se adresira mišljenje nezavisnog revizora?

Mišljenje se adresira obično na skupštinu akcionara koja angažuje revizora, čime se naglašava nezavisnost revizora u odnosu na preduzeće i njegove direktore.

Koji su glavni elementi sadržaja mišljenja nezavisnog revizora?

Obavezni delovi izveštaja revizora jesu: Naziv izveštaja – Adresat – Uvod koji identifikuje predmet revizije i daje izjavu o odgovornosti rukovodstva preduzeća i revizora – Pasus o delokrugu u kom se poziva na osnovu za sastavljanje finansijskih izveštaja i opisuje posao koji je revizor izvršio – Pasus s mišljenjem – Datum – Adresa revizora – Potpis revizora.

Mišljenje se izdaje u strogo standardizovanoj formi.

Ko su korisnici revizorskog mišljenja?

Korisnici revizorskog mišljenja su svi subjekti koji imaju interesa u preduzeću o čijim finansijskim izveštajima se daje mišljenje revizora. Ti interesenti su: akcionari ili ulagači kapitala u preduzeće;
potencijalni investitori; kreditori; dobavljači; zaposleni; analitičari; javnost.

Koje su neposredne koristi od revizije?

  • jačanje odgovornosti u finansijskom izveštavanju;
  • proizvodnja i prezentacija zdravih finansijskih informacija.

Šta su šire koristi od revizije?

Najšire gledano, koristi od revizije su višestruke i odnose se na:

  • obezbeđenje pouzdanih ekonomskih informacija svim interesentima;
  • jačanje poverenja u menadžment i u preduzeće na koje se odnosi revizija;
  • lakši pristup do izvora kreditiranja i obezbeđenja dopunskih izvora kapitala za preduzeća sa pozitivnim mišljenjem revizora;
  • jačanje osnova za donošenje zdravih ekonomskih odluka.

Koji pravni akt obavezuje preduzeća na angažovanje revizora?

Zakon o računovodstvu i reviziji (Službeni list SRJ, br. 46/06) je zakonska osnova koja definiše sve bitne pojave u vezi sa organizovanjem i dejstvom nezavisne finansijske revizije. Obveznik revizije:

  • reviziju mora vršiti svake godine;
  • mora sklopiti ugovore o vršenju revizije u skladu sa zakonskim odredbama.

Ko je obveznik revizije?

  • sva velika i srednja preduzeća;
  • sve finansijske organizacije;
  • mala preduzeća koja imaju status a.d.

Kako se postupa u angažovanju revizora i u radu sa revizorom?

Pri angažovanju revizorskog preduzeća za obavljanje revizije finansijskih izveštaja preduzeće treba da postupi na sledeći način:

  • da se upozna sa prirodom i smislom nezavisne revizije;
  • da se informiše o revizorskim preduzećima i da od njih zatraži ponudu za obavljanje revizije;
  • da na osnovu komparacije ponuda izvrši izbor revizora odlukom organa definisanog statutom, odnosno drugim odgovarajućim aktom;
  • da sa revizorskom kućom zaključi ugovor o reviziji finansijskih izveštaja u pisanoj formi i da pritom obrati pažnju da izbegne zaključivanje ugovora sa revizorskim kućama sa kojima to ne sme da čini u skladu sa odredbama, a koje ukazuju na sukob interesa;
  • da sa izabranom revizorskom kućom sarađuje tokom obavljanja revizije, pri čemu je obavezno da joj stavi na raspolaganje potrebne isprave, kao i objašnjenja, jer ukoliko to ne čini dolazi pod kaznene udare zakona.

Kakve su obaveze preduzeća prema revizoru?

Ključna je obaveza stavljanja revizoru na raspolaganje svih potrebnih isprava i pružanje svih informacija i objašnjenja neophodnih za sprovođenje revizije i sačinjavanje izveštaja o obavljenoj reviziji. Pred revizorom nema tajni, on istražuje sve činjenice za koje smatra da su neophodne pri formiranju mišljenja o finansijskim izveštajima. Zakon obavezuje preduzeća na ovakvo ponašanje i propisuje kazne za preduzeća i odgovorno lice u njemu u slučaju nepoštovanja ove odredbe.

Koje su glavne karakteristike odnosa menadžmenta prema revizoru?

Uz konstataciju da menadžment odgovara za kvalitet prezentiranih finansijskih izveštaja, a revizor za mišljenje o njihovom kvalitetu, važi odredba da je njihov odnos specifičan. Specifičnosti tog odnosa mogu se izraziti na sledeći način:

 

  • revizor nastupa po izboru organa upravljanja (koji reprezentuje vlasnički interes), a ne menadžmenta;
  • njegova pravna odgovornost primarno je usmerena prema vlasniku, koji je odvojen od operativnog menadžmenta, a zatim prema svim korisnicima njegovog mišljenja;
  • za svoj rad revizor je odgovoran principima i duhu svoje profesije a ne menadžmentu;
  • svojim mišljenjem revizor direktno kvalifikuje saglasnost prezentiranih finansijskih izveštaja sa standardima, a indirektno valjanost izveštaja koje podnosi menadžment.

Koje odgovornosti ima menadžment, a izveštaj revizije može biti od značaja u tumačenju njihovog ispunjenja?

Menadžment nosi odgovornost za sledeću grupu ciljeva:

  • zaštita imovine preduzeća;
  • obezbeđenje efikasnosti korišćenja kapitala;
  • obezbeđenje efektivnosti upotrebe raspoloživog kapitala;
  • obezbeđuje efektivno funkcionisanje internih kontrola;
  • kvalitet ekonomskih informacija o stanju i promenama ekonomskog stanja.

Mišljenje nezavisnog revizora je pomoć u formiranju mišljenja interesenta po napred navedenim pitanjima.