BANKARSKI SEKTOR SRBIJE 2017

Banke su u Srbiji tokom 2017 godine ostvarile značajan uspon u odnosu na prethodne godine. To je i javnosti ostalo malo zapaženo, a važno je primetiti jer govori o opštem ekonomskom, iako ne značajnom, pomeranju napred.

Za ocenu dostignuća banaka u prethodnoj godini bitni su ekonomska efektivnost i ekonomska pozicija sa kojom su okončali godinu.

Finansijska pozicija, koja ukazuje na strukturne odlike, bankarskog sektora je poboljšana. Činjenice ukazuju na:

  • Porast ukupne mase kapitala. Bilansna masa bankarskog sektora se u 2017. godini uvećala za 8,12%.
  • Struktura aktive pod blagim promenama na bolje! Unutar aktive uvećana je proporcija operativnih sredstva, osnovna sredstva i ostala sredstva su umanjena apsolutno i u svom procentualnom učešću. Povoljno je što operativna sredstva imaju veću masu i proporciju učešća u ukupnim, dok je umanjena i masa i proporcija osnovnih sredstava i ostalih sredstava. Ovo je indikacija racionalizacije i funkcionalizacije aktive.
  • Sopstveni kapital je uvećan za 479 miliona €. Dakle, posle niza godina kontrakcija registrovano je značajno uvećanje sopstvenog kapitala banaka.
  • Obaveze su uvećane za 1.656 miliona €. Ovo je dobra tendencija širenja za razliku od prethodnih godina. Očigledno je da su banke u 2017. godini radile sa osetno više tuđeg kapitala.

Finansijska pozicija bankarskog sektora 2013 – 2017.

Adekvatnost kapitala. Sopstveni kapital bankarskog sektora ima svoju regulatornu dimenziju, i to je definisano njegovim odnosom prema ukupnom kapitalu. Bilansi za 2017. godinu ukazuju da je stanje kapitala u bankarskom sektoru u RS sledeće:

  • Visoka adekvatnost kapitala. U odnosu na zahteve, banke u Srbiji imaju dosta visok stepen adekvatnosti kapitala, koji u 2017. godini iznosio 20%. U odnosu na normu koja iznosi 12 % ovo je dosta visok racio.
  • Adekvatnost kapitala se drži i u ovoj godini na visokom nivou. Masa sopstvenog kapitala je povećana, ali su porasle i obaveze, što znači istovremeno povećanje angažmana i sopstvenog i tuđeg kapitala.

Adekvatnost kapitala bankarskog sektora 2012 – 2017

Finansijski rezultati bankarskog sektora za 2017. godinu su na uzlaznoj liniji. Posle niza krajnje mršavih godina u ovoj su pokazane mnogo bolje performanse. Poboljšanja su sigurno posledica opšteg postepenog ekonomskog oporavka, ali i niza drugih mera kojima se vodi bankarski sektor i upravlja pojedinačnim bankama.

Podaci iz 2017. godine ukazuju na sledeće:

  • Uvećani dobici bankarskog sektora,. Bankarski sektor u celini je svoj dobitak pre poreza iskazan u 2016 uvećao na 580 miliona € u 2017. Naravno da postoje razlike među bankama, ali ovo je rezultat celine bankarskog sistema.
  • Neto profiti u odnosu na prethodnu godinu su porasli za oko 70 miliona €. Glavna stavka neto profita bankarskog sektora kamate. Na svim pozicijama prihoda zabeležen je rast u odnosu na prethodnu godinu.
  • Naknade i provizije čine najstabilniju komponentu prihoda, iako ne i najznačajniju. I njihova vrednost u ovoj je veća u odnosu na prethodnu godinu.
  • Ostali poslovni radi se u prethodne četiri godine drže na vrlo stabilnom nivou, sa neprekidnom linijom uvećavanja.
  • Zarade su blago uvećane, a amortizacije su na iznosu bliskom prethodnoj godini. Smanjen je broj zaposlenih a zarade u celini porasle.

Finansijska uspešnost bankarskog sektora 2013 – 2017

Opšti je utisak, kada se sumiraju efekti delovanja bankarskog sektora Srbije u 2017. godini, da je napravljen obećavajući korak napred. I dalje je potrebna visoka pažnja, ali uz osećaj da grč krize splašnjava.

Efikasnost i efektivnost kapitala. Efikasnost bankarskog sektora u 2017. godini može se okarakterisati na sledeći način:

  • Obrt kapitala tradicionalno slab. Meren odnosom ukupnih poslovnih prihoda i poslovne aktive, ovaj racio se u poslednje tri godine vrti se oko 0,05 što je vrlo tanko.
  • Odnos neto prihoda od kamata prema aktivi takođe na niskom nivou. Ovaj koeficijent se 2017 iskazuje na nivou od 0,04.

Prinos na sopstveni kapital bankarskog sektora

 

Prinos na kapital, kao krucijalni indikator za merenje uspešnosti svake aktivnosti, otuda i bankarske,  deli sudbinu prethodnih odlika iznešenih o bankarskom sektoru u Srbiji u 2017:

  • ROA (stopa prinosa na aktivu) je višestruko uvećana. Godine 2016 ona je iznosila 0,7% a u 2017 je porasla na 2,2%, daleko od zadovoljavajućeg ali i daleko bolje nego u prethodnoj godini.

ROE (stopa prinosa na kapital) višestruko uvećana. Stopa prinosa na kapital (ovde je na bilansno iskazane veličine a ne na ponderisane) ovog sektora u Srbiji je tradicionalno vlo niska. Od stope od 3,4% u 29016 ona je u 2017 odskočila n 10,3%. Dakle, 0va godina je obrt, uvelike. To treba tumačiti kao rezultantu mnogih izvedenih promena na skoro svim nivoima.