Masa novih propisa o finansijskom izveštavanju

U ovoj godini svi učesnici u finansijskom izveštavanju zapljusnuti su masom novih propisa. Započinje primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI) za mala i srednja preduzeća (MSP), ali i niz propisa kojima se reguliše finansijsko izveštavanje mikro i ostalih pravnih lica.

Promene su vrlo značajne, obeležene zahuktavanjem orijentacije na harmonizaciju propisa sa zakonodavstvom EU. Za sve koji učestvuju kako u pripremi i prezentaciji finansijskih izveštaja, tako i u nadgledanju, potrebni su dobri preorijentacijski napori, kako bi se odgovorilo uvećanim zahtevima. Valja primetiti da su promene višestruke: prvo, novi standardi u primeni; drugo, novi propisi; treće, nove institucije u finansijskom izveštavanju sa jačim kontrolama, četvrto, novi rokovi u finansijskom izveštavanju, novi zahtevi za sve one koji učestvuju u finansijskom izveštavanju.

Novi propisi o finansijskom izveštavanju

Ove, 2014. godine,  značajno se menjaju uslovi za finansijsko izveštavanje u Srbiji. Ta izmena dolazi kao primena:

  • Zakona o računovodstvu
  • Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI) za mala i srednja preduzeća (MSP)
  • Pravilnika o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica
  • Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike

Novine u Zakonu o računovodstvu

Novine u nadgledanju finansijskog izveštavanja

Skraćeni rokovi izveštavanja

Novine u Zakonu o reviziji

Novine u Zakonu o računovodstvu

download (1)Pregled promena koje Zakon o računovodstvu nameće mogu se ovako sumirati:

Prva primena MSFI za MSP. Ovi standardi su donešeni 2009. godine ali su ove godine u prvoj godini u primeni u finansijskom izveštavanju u Srbiji. S tim u vezi nastala je diversifikacija u osnovama za finansijsko izveštavanje, jer različite kategorije obveznika finansijskog izveštavanja imaju različite osnove. Kratko slika je ovakva: kategorija onih koji primenjuju MSFI u punom obimu; kategorija onih koji primenjuju MSFI za MSP, a alternativno mogu primenjivati MSFI u punom obimu; kategorija onih koji spadaju u mikro pravna lica i preduzetnici, i primenjuju poseban Pravilnik, ali imaju alternativa da primenjuju MSFI za MSP, a neki i da odlože primenu za godinu dana.

  • Odgovornost za izveštaje. Na novi način je definisana. Odgovornost za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja kolektivno dodeljena je organu upravljanja, kao i nadzornom organu, zakonskim zastupnicima, ali i licima kojima je povereno vođenje poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja.
  • Oblik dostavljanja izveštaja. Oni se dostavljaju u elektronskom obliku, potpisani kvalifikovanim elektronskim potpisom zakonskog zastupnika
  • Nova veličinska kategorizacija pravnih lica. Broj nivoa kategorizacije je povećan sa novom kategorijom mikro pravnih lica. Promenjeni su kriterijumi za razvrstavanje pravnih lica po veličini, što znači da smo se primakli kriterijima EU i digli pragove.
  • Regulativna inovacija – izmenjeni osnov za finansijsko izveštavanje. Obavezno je primenjivanje MSFI u punom obimu za velika pravna lica, dok se za mala i srednja uvode Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica (MSFI za MSP).

Još neke važne novine:

  • Nadzor pravnih lica i preduzetnika u smislu provere ispravnosti evidentiranja poslovnih promena u poslovnim knjigama, vrši Poreska uprava shodno Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
  • Obaveza za lica koja u toku poslovne godine nisu imala poslovnih promena, niti u poslovnim knjigama imaju iskazanu imovinu i obaveze, da dostave Izjavu o neaktivnosti do kraja februara naredne godine.
  • Rokovi knjiženja računovodstvenih isprava su produženi na način da je propisan rok dostavljanja računovodstvene isprave na knjiženje od 3 radna dana (umesto dosadašnjih 3 dana) od dana nastanka poslovne promene i 5 radnih dana (umesto dosadašnjih 5 dana) za samo knjiženje tako verifikovane isprave.

Sve ove promene nameću značajne napore prilagođavanja svih faktora u finansijskom izveštavanju. Svi oni koji su dužni da primenjuju ove propise moraju značajno investirati u proučavanje, tumačenja, interpretiranje, zauzimanje stavova i implementaciju novih odrednica koje uslovljavaju način zahvatanja, obrade i prezentiranja finansijskih informacija. Propisa je prilično u masi a i prilično su delikatni u zahtevima, što sve poziva na visoku ozbiljnost u pristupu kao uspeh u sačinjavanju i prezentiranju finansijskih izveštaja.

Dakle, zakonska infrastruktura finansijskog izveštavanja je veoma, veoma značajno promenjena. Na udaru poziva za naprezanje za savladavanje promena su u prvom redu oni koji sačinjavaju i prezentiraju finansijske izveštaje. Prvi red odgovornosti po zakonu su oni koji upravljaju pravnim licima dužnim da primenjuju ove propise. Realno, međutim, glavni napor je alociran na stručni kadar – zaposlene na poslovima računovodstva.

Vidi:

Novine u nadgledanju finansijskog izveštavanja

 

Skraćeni rokovi izveštavanja

 

Novine u Zakonu o reviziji

Novine u nadgledanju finansijskog izveštavanja

downloadNadgledanje finansijskih izveštaja i ukupnog procesa finansijskog izveštavanja je takođe inovirano i ojačano. Više je tela čija je nadležnost nadgledanje finansijskog izveštavanja:

  • Odbor za javno nadgledanje – organ uveden Zakonom o reviziji, funkcija mu je da štiti javni interes u radu Komore ovlašćenih revizora, revizorskih društva i licenciranih ovlašćenih revizora. Tek je konstituisan i predstoje mu dani uhodavanja.
  • Komora ovlašćenih revizora – dobila ovlašćenje da kontroliše kvalitet rada revizorskih društava. Ova komora funkcioniše od 2006. godine, do sada nije imala zakonski određenih nadležnosti u kontroli rada revizora, sada postaje kontrolor rada revizora i već je napravila početne korake u organizovanju za novu funkciju.
  • Komisija za hartije od vrednosti – prema Zakonu o kapitalu nadležna za finansijsko izveštavanje javnih društava. Ona razvija regulativu za finansijsko izveštavanje i organ je koji disciplinuje obveznike i revizore.
  • Agencija za borbu protiv korupcije – po posebnom zakonu ima  ulogu specifičnog kontrolora, za specifične operacije koje nalaze odraza u finansijskim izveštajima. Uz to, ona je nadležna za  kontrolu finansiranja političkih partija, što se delom odvija kontrolom finansijskih izveštaja.

 

Institucije su tu, negde su tek definisane uz određenje nadležnosti,  i tek treba da se uigravanju (recimo Odbor za javno nadgledanje), negde već ima nekih početnih koraka (recimo, Komora ovlašćenih revizora). U svakom slučaju sve je u povoju, a prvi koraci su uvek nesigurni i spori.

 

Vidi:

Novine u zakonu o računovodstvu

Skraćeni rokovi izveštavanja

Novine u Zakonu o reviziji

Skraćeni rokovi izveštavanja

Drugačije su, dakle na novi način, u vremenu organizovane obaveze učesnika u finansijskom izveštavanju. Rokovi za dostavljanje finansijskih izveštaja su:

  • do 30. juna tekuće za prethodnu godinu – redovni godišnji izveštaji
  • do 31. jula tekuće za prethodnu godinu – konsolidovani finansijski izveštaji
  • redovni godišnji izveštaji najkasnije do 30. juna tekuće godine za prethodnu godinu, a konsolidovani finansijski izveštaji do 31. jula tekuće godine – redovni godišnji finansijski izveštaji za javno objavljivanje, zajedno sa revizorskim izveštajem, dostavljaju se Agenciji za privredne registre.
  • do kraja februara tekuće godine za prethodnu godinu – obavezno je dostavljanje podataka za statističke i druge potrebe na obrascima: Bilans stanja, Bilans uspeh i Statistički izveštaj.

Za revizore će naredna sezona biti vrlo naporna, tri meseca ranije moraju završiti reviziju u odnosu na prethodnu godinu. Zato moraju i ranije i intenzivnije raditi.

Vidi:

Novine u Zakonu o računovodstvu

Novine u nadgledanju finansijskog izveštavanja

Novine u Zakonu o reviziji

Novine u Zakonu o reviziji

Odredbe o reviziji finansijskih izveštaja sada su u posebnom zakonu. U njemu je puno novih zahteva od čega izdvajamo:

  • Drugačija definicija obveznika revizije. Revizija godišnjih finansijskih izveštaja je obavezna za sva velika i srednja pravna lica, javna društva kao i za sva pravna lica i preduzetnike čiji poslovni prihod ostvaren u prethodnoj poslovnoj godini prelazi 4.400.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Posledica je značajno smanjenje zakonskih obveznika revizije.
  • Promenjen rok za ugovaranje. Do 30. septembra tekuće godine za reviziju finansijskih izveštaja u tekućoj godini. Dakle, značajno je skraćen u odnosu na dosadašnju praksu. Ali, za toliko je pomeren i rok za okončanje revizije.
  • Uvedena rotacija revizora. Obveznici revizije najkasnije svake sedme godine izvrše zamenu licenciranog revizora koji vrši reviziju. Novi zakon ne propisuje maksimalan broj godina koliko jedno društvo za reviziju može da vrši reviziju finansijskih izveštaja kod istog pravnog lica. – Javna akcionarska društva, prema Zakonu o tržištu kapitala, moraju da rotiraju revizorsko društvo nakon 5 uzastopnih godina angažmana. Ova društva nemaju opciju menjanja revizora u okviru istog revizorskog društva, već moraju menjati revizorsko društvo.
  • Uvedene su odredbe o sukobu interesa za revizorska društva. U Zakonu su definisani poslovi koji se ne mogu spajati u praksi revizorskih društava. Pri svakom angažmanu revizorsko društvo mora razmatrati eventualno postojanje sukoba interesa.
  • Uvedene su odredbe o zabranama za revizore. U Zakonu je definisano u kojim slučajevima revizor ne sme biti angažovan u reviziji.

Vidi:

Novine u Zakonu o računovodstvu

Novine u nadgledanju finansijskog izveštavanja

Skraćeni rokovi izveštavanja