Revizija finansijskih izveštaja za 2014. odvija se po novim odredbama. Promenile su se okolnosti, pa se mora promeniti ponašanje u finansijskom izveštavanju i posebno neposrednih aktera u reviziji, kako obveznika revizije tako i revizora.

Ukratko, promenjene okolnosti podrazumevaju: prvo, promenu zakonskih odredbi koje uređuju reviziju finansijskih izveštaja, stupanje na snagu odredbi Zakona o reviziji i Zakona o računovodstvu i reviziji; drugo, promena u regulatornom praćenju odnosno kontroli ponašanja u finansijskom izveštavanju; treće, promene odrednica za ponašanje obveznika revizije i četvrto, promene odrednica za ponašanje revizora.

Ugovaranje revizije finansijskih izveštaja za 2014. je već u toku, što znači da svi akteri već imaju na umu sve novine kojima moraju da se prilagode orijentacijski i ugovorno, a potom, naravno, u upravljanju svojim ponašanjem tokom realizacije zakonskih zamisli i zahteva regulatora. Podsećanja radi, ovde navodimo glavne promene.

Promenjeni pejzaž finansijskog izveštavanja

U celini uzeto, pejzaž finansijskog izveštavanja u Srbiji sa zakonskim izmenama u prethodnim godinama je definitivno promenjen. Dogodilo se to u procesu prilagođavanja regulativi EU, koja je u najnovije vreme značajno izmenjena i osavremenjena.

Dakle, okruženje finansijskog izveštavanja u Srbiji je dobilo novu fizionomiju koja je formirana u procesu hvatanja koraka sa najnovijim regulativnim jačanjem u ovoj oblasti u EU. Pri tom se dogodilo:

  • Razgranavanje zakona koji regulišu finansijsko izveštavanje. Na grafikonu leva strana prikazuje zakone koji su od glavnog uticaja. Ne treba ispustiti s uma da izvan ovog postoje i drugi zakoni koji dodiruju i dodatno definišu pojave i ponašanja u finansijskom izveštavanju, kao i podzakonski propisi koji utanačuju ponašanja u ovoj oblasti.
  • Razgranavanje organa nadgledanja finansijskog izveštavanja. Institucije koja prate finansijsko izveštavanje su već višedecenijski problem Srbije, koji je najnovijim zakonskim izmenama izgleda definitivno skinut s dnevnog reda. Nakon raspada sistema SDK nastao je taj vakum koji je proizveo bolne posledice vezane za odsustvo kontrole finansijskih izveštaja. Ostaje da se institucije nadgledanja, koje su tek u uspostavljanju, što pre opreme procedurama i aktivnim nadgledanjem.

Promene u Zakonu o računovodstvu

Najbitnija odredba u Zakonu o računovodstvu a koja tangira reviziju je definisanje obveznika. Ta definicija je učinjena kroz veličinsku klasifikaciju obveznika, gde je umesto donedavne tročlane, uvedena četvoročlana klasifikacija. Novajlije u ovoj klasifikaciji su mikro pravna lica.

Obaveznik revizije nije više jednostavno definisan kao svako pravno lice koje spada u velika ili srednja pravna lica, već je učinjeno odstupanje i rečeno je da je obveznik revizije svako pravno lice koje ima 4,4 miliona evra prihoda u prethodnoj godini. Posledice:

  • Značajno smanjen broj obveznika. Dizanje praga koji treba preći da bi pravno lice postalo obveznik revizije podrazumeva manji broj onih koji taj prag preskaču, dakle: manje obveznika revizije
  • Pojačana konkurentska borba među revizorima. Broj revizorskih firmi raste uz istovremeno opadanje broja obveznika. To raspiruje konkurenciju među revizorskim firmama i otvara vrata aktiviranju, već dobro aktivirano, sredstvo borbe cenama.

Da li će posle ovih promena biti manje kontrole u finansijskom izveštavanju a time i više sumnje u kvalitet u populaciji izveštajnih entiteta koji ostaju bez obaveze revizije zavisi od toga koliko će oni koji po zakonu ne moraju angažovati revizora ipak tražiti reviziju, s jedne strane i koliko će drugih oblika kontrole nadomestiti izostanak vršenja revizije, s druge.

Promene u Zakonu o reviziji

Zakon o reviziji uvodi niz značajnih novina čije su glavne karakteristike mnogo tananije definisanje mnogih pojava, uvođenje novih institucija u nadgledanje i definisanje osnova za mnoge nove procedure.

  • Definicija pojmova. Po prvi put je u reviziji zakonom definisano niz pojmova, koji su značajan osnov za jedinstveno tumačenje pojava u reviziji i za eventualno rešavanje sporova u gledištima u reviziji.
  • Zamah institucionalizaciji. Institucionalizacija značajno povećanog nadgledanja tek treba da donese beneficije u kvalitetu finansijskog izveštavanja. Stvar je adekvatnog početnog komponovanja tih institucija i njihovog praktičnog dejstva. Centralno mesto u institucionalizaciji je uvođenje Odbora za javno nadgledanje od kojeg se očekuje izoštravanje oka javnosti ka finansijskom izveštavanju.
  • Procedure. Institucije čine procedure, pa je neophodno dosta raditi na kvalitetu kadrova koji nadgledaju, procedura po kojima postupaju i posvećenosti i disciplini profesionalnog delovanja institucija.

Promene izveštajnih entiteta

Izvor finansijskog izveštavanja obeležen je poslovnim aktivnostima i kvalitetom izveštavanja izveštajnog entiteta. Izveštajni entiteti su doživeli:

  • Redefinisanje kategorija. Na nov način su tretirani obveznici. Oni su najpre drugačije kategorisani, usklađeni sa EU regulativom, a potom su precizirane i definisane oštrije obaveze izveštavanja.
  • Uvedena je kategorija društava od javnog interesa, koja preskače sve kategorizacije po veličini i definiše ih kao one koje društvo proglasi da su od javnog interesa.
  • Pojačane kontrole i organi kontrolisanja. Nisu dovoljne definicije obaveza finansijskog izveštavanja, nego su za kontrolu ispunjenja tih obaveza stvoreni organi kontrole i nadležnosti za preduzimanje mera prema nedisciplinovanima.

Promene kod revizora

Zakon o reviziji uvodi niz značajnih novina. Njima su nametnute jače kontrole, pod pritiskom su da se saobražavaju regulatornim zahtevima. Drugim rečima, za njim dolazi vreme pritiska da revizori dižu kvalitet svojeg rada, čega do sada nije bilo. Pročišćavanje kvaliteta svakako će doneti isčišćavanje prakse koja je bila nesaglasna sa istinskom funkcijom revizije.