download (2)Za revizore 2014. je godina znatno uvećanih obaveza. Godine krize su učinile da su regulativa i zakonodavstva znatno pročišćeni i zaoštreni. Rezultat je: mnogo više proceduralnih angažmana i više obaveza u izveštavanju revizora.

Prethodne godine je raniji Zakon o računovodstvu i reviziji zamenjen sa dva posebna zakona: Zakonom o računovodstvu i Zakonom o reviziji. Nije u pitanju prosta zamena, već značajno inoviranje mnogih rešenja. Primena većine stavova iz Zakona o reviziji odnose se na finansijsko izveštavanje u 2014. godini, tako da faktori finansijskog izveštavanja imaju nešto malo vremena da uzmu vazduha pre delovanja prema novinama.

Za sve faktore u lancu finansijskog izveštavanja nastaju nove obaveze, koje su kako proširene tako i profinjene. Profinjavanje zahteva znači traženje mnogo više detaljnih informacija. Da bi se te informacije obezbedile potrebno je mnogi više sistema, discipline i pažnje.

Poseban naglasak u ovim promenama čine zahtevi prema revizorima. Mnoge su obaveze koje su dodatno stavljene u nadležnost revizora. Glavne se mogu sumirati ovako:

  • Veći broj zakona koji regulišu reviziju. Uz Zakon o privrednim društvima, tu su dva odvojena zakona: Zakon o računovodstvu i Zakon o reviziji; zatim Zakon o tržištu kapitala.
  • Povećan broj regulatora. Uz ministarstvo za finansije tu je i Komisija za hartije od vrednosti, ali i drugi koji imaju zahteve u pogledu finansijskog izveštavanja gde se ističe Zakon za borbu protiv pranja novca i terorizma.
  • Gušća mreža obaveza u izveštavanju. U svakom od zakona koji regulišu reviziju uvećani su zahtevi prema svim faktorima izveštavanja, posebno prema revizorima.

download (3)Zakon o reviziji je uveo mnoga preciziranja i mnoga savremena rešenja usklađena sa tendencijama EU u regulaciji finansijskog izveštavanja, i posebno funkcije revizije. Za revizore nastale su nove okolnosti kojima se moraju povinovati. Evo najznačajnijih:

  • Izoštrena ograničenja – zabrane. Jasne i izoštrene definicije područja sukoba interesa su na delu. Niz je odredbi koje ograničavaju revizore od istovremenog davanja usluga koje nemaju karakter revizije i koje revizori ne mogu obavljati. Reč je o tzv. sukobu interesa, koji ima svoje odredbe u zakonima ali i nadglednike koji su spremni da reaguju u slučaju nepoštovanja. Revizori su sada obavezni da poštuju procedure ispitivanja mogućih sukoba interesa, da o tome izveštavaju i da sačinjavaju Izveštaj o transparentnosti. Sa novim propisima oči javnosti se pružaju do detalja u konstituciju, procedure i ponašanje revizora. Faktički, sve što se radi u revizorskoj kući mora biti obelodanjeno.
  • Umnoženi zahtevi za izveštavanjem. Javnost traži sve više informacija od revizora. Nije dovoljan izveštaj kakav je do juče važio. Dve se stvari događaju: prvo, sam izveštaj se širi tako da daje više bitnih informacija; drugo, traži se mnogo dodatnih informacija od revizora koje se upućuje na više adresa. Klasika je da su izveštaji i informacije o nalazima revizora bile upućivane klijentu koji ih je dalje slao. Danas se moraju slati izveštaji sve većem broju regulatornih organa, koji su proširili obuhvat informacija koje zahtevaju.
  • Kontrole nad radom revizije pojačane. Javnost je uzburkana i sa povećanim zahtevima vrši pritisak na sve učesnike u lancu finansijskog izveštavanja da budu odgovorniji, a taj se pritisak usmerava prema revizorima koji atestiraju finansijske izveštaje pred izlazak u javnost. Umnožavaju se i kontrolni organi i zahtevi svakog organa posebno a svi ovi pritiskaju reviziju.

Bitna figura u obezbeđenju kredibilnosti finansijskih informacija je revizor. Pošto se od njega traži više, on je pod izazovom da učini znatne dopunske napore kako bi bio na visini zahteva. U ekonomskim prilikama kakve su u Srbiji, čija je glavna odlika slaba platežna moć privrede i stanovnika, i gde su kompenzacije za rad sve tanje, povećani napori sigurno neće biti dodatno kompenzirani, što može da stvori znatne probleme.