IEF na listi revizora za javna društva

U skladu sa Zakonom o tržištu kapitala i Pravilnikom o uslovima za obavljanje revizije finansijskih izveštaja javnih društava (Sl. Glasnik RS, br. 50/2012), Komisija za hartije od vrednosti je sačinila i na svojoj web stranici objavila listu revizorskih društava koja mogu obavljati reviziju finansijskih izveštaja društava.

IEF je našao svoje mesto na toj Listi nakon ispunjenja kriterija koji su postavljeni radi stavljanja na Listu. Na našem sajtu objavili smo podatke o IEF d.o.o. u skladu sa zahtevima Komisije i rešenje o listiranju.
2013. je prva godina u kojoj se Komisija za hartije od vrednosti javlja u svojstvu nadglednika finansijskog izveštavanja, što značajno menja okolnosti finansijskog izveštavanja koje se tiče kako izveštajnog entiteta tako i revizora. Lista društava za reviziju koja mogu obavljati reviziju finansijskih izveštaja formira se jednom godišnje,  do kraja marta u tekućoj godini, i sva društva koja se tu nalaze mogu sklapati ugovore o reviziji finansijskih izveštaja. Niz je drugih izmena koje nastaju.

BITNE NOVINE U REGULACIJI RADA REVIZORA

Sa stupanjem Komisije kao regulatora finansijskog izveštavanja javnih društava radikalno su izmenjene okolnosti u kojima operišu revizori. Neke od kritično važnih novina u vezi sa revizorskim firmama su sledeće:

Lista revizorskih firmi

Počev od 2013. godine reviziju javnih društava mogu obavljati samo one revizorske kuće koje su prihvaćene na Listi Komisije. Nakon prihvatanja na Listu, svake naredne godine se moraju davati izjave i dokumentovati da su uslovi održani.

Nadzor nad revizorima

Komisija ima nadzornu funkciju nad radom revizora. Ona se reguliše Zakonom o tržištu kapitala i podzakonskim aktima. Ulazak na Listu revizora je kontrolisan, a predviđeno je i isključivanje onih revizora koji nisu na visini zahteva Komisije.

Obaveza rotacije revizorskih firmi

Pet uzastopnih godina angažmana istog revizora je limit za angažmane kod pojedinačnih javnih društava, i nakon toga on ne sme biti revizor kod istog javnog društva. Dakle, revizor se rotira. Srbija je postala verovatno prva evropska država sa ovom odredbom. Dakle, imaćemo iskustva u obaveznoj rotaciji, ono što drugi nisu praktikovali, eksperimentisaće se kod nas.

Zabrana obavljanja revizorskih i nerevizorskih usluga kod istog javnog društva

Novina koja će imati značajnih implikacija je i zabrana revizorovih angažmana u određenim uslugama. Revizor ne sme obavljati bilo kakav drugi angažman koji podrazumeva uticaj na finansijske informacije koje su potom predmet revizorovog ispitivanja.

Mišljenje o efikasnosti funkcionisanja internih kontrola

Revizori su obavezni da razmotre efikasnost funkcionisanja ovih kontrola (interna revizija, sistem upravljanja rizicima i sistem unutrašnjih kontrola) i da o svojim nalazima i zaključcima u Pismu obaveste Komisiju i upravni ili izvršni odbor. Dakle, za sada nema obaveze sačinjavanja posebnog izveštaja o internim kontrolama, već se zakonodavac zadovoljio obavezivanjem revizora da svoje nalaze i zaključke plasira u Pismu. Iz teksta Zakona proizilazi da Pismo ima veoma visok značaj i da mora imati precizirane odrednice obima, sadržaja i forme prezentacije.

Ovim se revizori ozbiljno upućuju na teren ispitivanja internih sistema kontrola koji su ključ ispravnosti finansijskog izveštavanja. Biće ovo podsticaj za unapređenje internih sistema kontrole, autonomne snage koja se kod nas tek budi i na čijem se unapređenju mora sigurno više raditi kako bi se podigao kvalitet finansijskih izveštaja.

Obaveza izveštavanja o bitnim pojavama kod javnih društava

Revizor mora izveštavati Komisiju o povredi zakona, o materijalno značajnim promenama finansijskog rezultata iskazanog u nerevidiranim godišnjim finansijskim izveštajima, kao i o okolnostima koje bi mogle dovesti do materijalnog gubitka ili bi mogle ugroziti kontinuitet poslovanja javnog društva. Obaveza javnog društva je da signalizirane nedostatke otkloni i o tome obavesti Komisiju. U suprotnom, slede sankcije.

 

Pravo Komisije da traži dopunska mišljenja od revizora

Prema potrebi Komisija može zahtevati dopunske informacije od revizora. Zakon jasno definiše da Komisija može zahtevati dostavu podataka, dokumenata, dokaza i izjava Komisiji od strane revizora u skladu sa njenim zahtevima i da se to ne smatra povredom zabrane odavanja podataka koja je revizoru propisana ugovorom, zakonom ili podzakonskim aktom i, u tom slučaju, revizor ne snosi odgovornost. Ovo je značajno proširenje obaveza revizora i ulazak u područje informisanja koje standardi ne predviđaju, ali nagoveštavaju kao mogućnost u slučaju da se lokalnim zakonima to zahteva.

Definisanje kriterija nezavisnosti

U zakonu su definisani bitne okolnosti u kojima se revizor može naći, a koje se definišu kao uslovi u kojima on nema nezavisnost u odnosu na klijenta. U tome nema nikakve novine u odnosu na standarde koji definišu nezavisnost, ali je novina u tome što revizor mora sačinjavati izveštaje o ispunjenju ovih kriterija u svojim angažmanima.

Širi angažmani revizora

Revizorima su nametnuta ograničenja u nekim angažmanima, ali su dobili i nešto prošireni obim svog delovanja. Reč je o uvođenju obaveze polugodišnjeg i kvartalnog finansijskog izveštavanja, otuda i dostavljanja revizije. Međutim, nisu sva javna društva obavezna da za svoje periodične izveštaje obezbede mišljenje revizora.

Uz ovo revizori moraju sačinjavati i niz drugih izveštaja, kao što su: 1. Mišljenje o usklađenosti izveštaja o poslovanju s finansijskim izveštajima; 2. Pismo Komisiji, upravnom i izvršnom odboru, koje mora uključiti nalaze i zaključke o efikasnosti funkcionisanja internih kontrola; 3. Posebna obaveštenja Komisiji, upravnom ili izvršnom odboru u slučaju da dođe do nalaza o povredama zakona, pretnje od gubitaka ili o tome da postoje pretnje ispravnom finansijskom izveštavanju; 4. Izveštavanje Komisije po bilo kojim pitanjima koja ona smatra važnim.

Obaveze obelodanjivanja informacija o revizoru

Revizorske firme su u obavezi da na svom sajtu objave mnoge informacije za koje ranije nije bilo obavezno obelodanjivanje. Time klijenti stiču mogućnost da zavire u unutrašnji sklop revizora, snabdevaju se sa više informacije o revizorima i kvalifikovano odlučuju o izboru i angažmanu revizora.

Nedozvoljene konsultantske usluge

Pravilnikom su jasno definisane konsultantske usluge koje revizor ne sme davati klijentu kod kojeg obavlja usluge revizije. Reč je o tome  da ovim stupa na snagu zabrana istovremenog davanja i revizorskih i konsultantskih usluga. Da bi se otklonile sve dileme o tome koje konsultantske usluge su predmet zabrane, u Pravilniku se jasno navode usluge koje se „ne mogu u istoj godini obavljati u reviziji finansijskih izveštaja javnog društva i sa njima povezanih lica i pružati im konsultantske usluge, niti to društvo za reviziju može vršiti reviziju za poslovnu godinu u kojoj su društvu pružane konsultantske usluge“.

Uz ovo, ostaju neke konsultantske usluge koje nisu na listi zabranjenih i koje revizor može obavljati, ali o svim karakteristikama tih usluga revizor mora dostaviti izveštaj Komisiji.

Minimum sadržaja izveštaja o reviziji

Ovo su značajne novine za revizore jer se prvi put definiše specifikum izveštavanja revizora prema Komisiji. Tri su komponente seta revizorovih izveštaja koji idu prema Komisiji. Prvo, mišljenje o finansijskim izveštajima; drugo, mišljenje o usklađenosti izveštaja o poslovanju s finansijskim izveštajima, uz dodatak Pisma o prezentaciji finansijskih izveštaja, potvrde o nezavisnosti od društva čiji izveštaji su predmet revizije i potvrde o vrsti i vrednosti nezabranjenih (dozvoljenih) konsultantskih usluga; treće, predmetni finansijski izveštaji.

Ovakvom definicijom značajno su proširene revizorove oblasti i obim angažmana. Revizori su ovim dobili značajne dopunske izveštajne obaveze, koje podrazumevaju prošireni i produbljeni angažman, za šta moraju imati dodatni kapacitet kako bi odgovorili povećanju obaveza.

 

Šira izlazna vrata za revizore

Stvoreni su uslovi da se društva za reviziju uklanjaju sa scene čim se steknu zakonom definisani uslovi za to. Komisija će pretresati revizore na ulazu na Listu, ali i svake godine proveravati kako se drže. Uz ovo treba zapaziti i sledeće:

Prvo, Komisija može eliminisati revizora koji ne sarađuje sa njom, recimo ne dostavlja dopunske informacije koje zatraži, ne obaveštava Komisiju o definisanim promenama unutar sebe, ne poštuje odredbe o minimumu propisanih informacija koje dostavlja javnom društvu i Komisiji, ne pridržava se odredbi o nevršenju konsultantskih usluga, ne poštuje standarde revizije i Kodeks etike ili zakonske odredbe.

Drugo, jača se mreža kontrolora nad revizorima. Tu su Komisija, ministarstvo i komora ovlašćenih revizora. Stvaraju se zakonski osnovi za jačanje njihovih kontrolnih funkcija, ali i uzajamnog informisanja u cilju disciplinovanja revizora.